Besedilo
Zlatni konci litnje zore došli su u njene dvore, da bi moju jubav budili. Svitlo nek joj jubi lice lipo ka u cesarice, kad je ja ne mogu jubiti. Zlatna mriža njenog tila dušu mi je uvatila da je bacin nazad u more. Svake noći prije zore dolazim u njene dvore bile dvore svoje pokore. Cilega života ja sam tija samo nju, da do njenog srca nađem put, Cilega života moje tilo je bez nje, ka cviće bez vode.
